FotoMuzej, Virtuelni muzej srpske i svetske fotografije. Udruženje za prikupljanje i prezentaciju istorijske građe FotoMuzej ima za cilj podizanje svesti značaja fotografije kao dokumenta i načina umetničkog izražavanja. Fotomuzej, arhiv, arhiva, stara fotografija, stare fotografije, istorija, ocuvanje, digitalizacija, skeniranje, obrada fotografije.

Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)
Autor: Miroslav Aleksandrić
Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012

Atelje Moric L. Lecter

Ime i prezime: Moric L. Lecter

Godina rođenja - smrti:

Period aktivnosti: 1872 - 1889

Lokacija: Sombor, Srbija 

Atelje

• Sombor (oko 1872^[13] - 1873.^[2208])
• Kragujevac M. Lecter i naslednici (oko 1888^[1372] - 1889.^{[260], [1408]}).

Biografija

• Majka (maćeha ?) Ana i otac Lazar, braća Gustaf, Mano i Jozef , sestre Gizela i Ilka^[1681]. Svi članovi porodice Lecter bili su fotografi. Tvrdili su za sebe da su luteranske vere^[1681], mada ima navoda da su Jevreji^[193]
• Fotografsku veštinu po svemu sudeći, naučio je od oca Lazara. Bio je oko 1880. godine na obuci u Parizu zajedno sa bratom Gustavom^[1681]
• Na somborskim fotografijama označavao je na kartonu - podlozi godinu fotografisanja^[1792]
• Snimao je vedute (npr. panoramski snimak Sombora)^[36]
• Odsedao je 1880. godine u beogradskom hotelu „Laf” kao fotograf iz Niša^[1941]. Takođe, 1885. godine dolazio je u prestinicu, ovaj put kao fotograf iz B. Pešte^[1942]. U Beogradu, kao i u pomenutim gradovima, verovatno je radio u porodičnoj fotografskoj firmi
• U prilog priče o porodičnoj firmi govori činjenica da je Moricov otac Lazar, u Beogradu (1888.) protokolisan kao fotograf iz Kragujevca^{[1944], [1945]}, a kragujevačka firma zvanično se vodila na Morica
• Na kragujevačkom kartonu - podlozi firmu ateljea označavao je isključivo na aversnoj strani, dok je revers čist i bez ikakve štampe^{[260], [650], [737], [738]}
• Nepoznata su nam imena naslednika, kao i da li su (kragujevačku) radnju nasledili na osnovu rodbinske veze, ili kupovinom firme i prava na korišćenje oznake „kraljevski fotograf”.^[146]

Tehnika

• Za portrete koristio je braon toner^[737], ferlauf^[1372] i majolik tehnike^[737]

Rekvizitorijum

• Rekvizitorijum somborskog ateljea: dve različite podne prostirke, bar dve neutralne (svetla i tamna, obe sa coklom pri dnu) i jedna oslikana pozadina, portijera, postament, stilska fotelja, stolica^{[1792], [1793], [1794], [2269], [2449]}...
• Od scenskih rekvizita kragujevački atelje upotrebljava: šarenu^{[650], [738]} i neutralnu^{[260], [1012]} podnu prostirku, neutralnu^[1408] i karakterističnu oslikanu pozadinu (balkon sa dva dupla stuba i baldahinom, sa pogledom na neku kuću)^{[650], [738], [1012]}, četvrtasti beli pilaster^{[650], [738]}, portijeru^[650], stilsku fotelju^[260], običnu kućnu stolicu^[1012]...
• Zanimljiva je upadljiva sličnost oslikane pozadine iz kragujevačkog ateljea Morica Lectera, sa pozadinom iz ateljea Vase Danilovića u Beogradu (ona na kojoj su stubovi i baldahin)^[146]

Karton-podloga označavanje

• Bečke štamparije bez oznake logotipa, u varijanti namenske štampe

Firma: КР. СРП. ФОТОГРАФ МОРИЦ ЛЕЦТЕР НАСЛЕДНИЦИ КРАГУЈЕВАЦ^[737], МОРИЦ ЛЕЦТЕР КР. СРП. ФОТОГРАФ НАСЛЕДНИЦИ КРАГУЈЕВАЦ^{[260], [1012], [1408]}, Letzter M. Fenykepesz Sombor^{[1793], [1794]}...