FotoMuzej, Virtuelni muzej srpske i svetske fotografije. Udruženje za prikupljanje i prezentaciju istorijske građe FotoMuzej ima za cilj podizanje svesti značaja fotografije kao dokumenta i načina umetničkog izražavanja. Fotomuzej, arhiv, arhiva, stara fotografija, stare fotografije, istorija, ocuvanje, digitalizacija, skeniranje, obrada fotografije.

Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)
Autor: Miroslav Aleksandrić
Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012

Atelje Mihailo S. Majer

Ime i prezime: Mihailo S. Majer

Godina rođenja - smrti: 1870 - 1946

Period aktivnosti: 1900 - 1946

Lokacija: Obrenovac, Srbija 

Atelje

• Beograd (oko 1900^[668] - 1911. godine^[3032], sa prekidima), sedište: Uzun Mirkova br. 8.^[3032]
• Beograd, ortački Vitrović i Majer (prva decenija XX veka), sedište: Dušanova ulica^[1365]
• Obrenovac (dvadesete i tridesete godine XX veka), sedište: Glavna ulica^[2216]
• Banjane (druga polovina tridesetih godina XX veka), sedište: u sopstvenoj kući^[2604]
• Ub (oko 1940^[2604] - 1946.), sedište: Glavna ulica.^[2604]

Biografija

• Poreklom Jevrejin, nadimak Mika^{[2216], [3032]}. Oženjen je Darinkom iz Šapca, imali su sina Aleksandra i ćerke Nadu i Miroslavu^[2604]. U Beogradu Mika Majer je stanovao u Kapetan Mišinoj ulici broj 32^[3032]
• Sačuvane fotografije iz beogradskog ateljea su najčešće snimci na otvorenom prostoru^{[667], [668], [669], [1782]}. Na pomenutim fotografijama mušterije u kadru stoje na „goloj zemlji”, a od scenskih rekvizita zabeležena je upotreba samo oslikane pozadine^[667]. Navedeno svedoči da je Mihailo Majer u to vreme radio u improvizovanom fotografskom ateljeu, kao i o mogućem putujućem radu
• O putujućem - terenskom radu govori i Majerova fotografija koja je snimljena na palubi broda „Takovo” na Dunavu, oko 1900. godine^[1782]
• Ortačka radnja sa Vitrovićem izrađivala je fotografije u terenskim uslovima^[2468], ali i u uređenom ateljeskom prostoru^[1365]
• Ne bi trebalo isključiti mogućnost da je Majer radio za druge vlasnike fotografskih radnji kao pomoćnik
• Ima indicija da je oko 1900. godine delovao u Obrenovcu, verovatno kao putujući fotograf^[668]
• Zvaničnu fotografsku radnju u Obrenovcu otvorio je početkom dvadesetih godina XX veka^[2216]. U Obrenovcu menja prezime u Petrović^{[2216], [2217], [2218]}
• Fotografisao je mnoge obrenovačke porodice, raznorazna udruženja i esnafe^[2216]
• U tamnavskoj varoši Banjane sagradio je veliku kuću i otvorio fotografsku radnju, tu međutim nije imao dovoljno posla, pa je 1940. godine došao na Ub^[2604]
• Prvi protokolisani fotograf na Ubu^[688]. U radnji je radila cela porodica^[688]
• Mika Petrović - Majer sahranjen je na varoškom groblju na Ubu^[2604]
• Mikin sin Aleksandar Petrović (rođen 1. 10. 1924. godine u Obrenovcu)^[2215], završio je 1940. godine zanat za fotografa u Beogradu i nasledio je očevu fotografsku radnju na Ubu^{[688], [2604]}
• Kao zanimljivost treba spomenuti, da je na prostoru nekadašnje Hazburške monarhije (Budimpešta, Grac, Zagreb...) delovao kao fotograf izvesni Gj. Majer^[2208]

Tehnika

• Za izradu portreta koristio je ferlauf tehniku i braon toner^{[668], [669], [701]}

Rekvizitorijum

• Od scenskih rekvizita u upotrebi su: podna prostirka uzdužnih tankih šara, oslikana pozadina (drvo u prednjem planu), kućna stolica, stočić sa šarenim stolnjakom...^[1365]

Karton-podloga označavanje

• Inostrane i domaće štamparije bez oznake logotipa, u varijanti suvenir i sečeni karton, kao i foto - papir (u formi dopisne karte) sa uporebom štambilja i nalepnice firme

Firma: МИХАИЛО С. МАЈЕР фотограф ИЗ БЕОГРАДА^{[667], [668]}, ФОТОГРАФСКИ АТЕЉЕ Витровића и Мајера Душанова улица - БЕОГРАД^[2468], фотограф Мих. Петровић ОБРЕНОВАЦ^[2217]...