FotoMuzej, Virtuelni muzej srpske i svetske fotografije. Udruženje za prikupljanje i prezentaciju istorijske građe FotoMuzej ima za cilj podizanje svesti značaja fotografije kao dokumenta i načina umetničkog izražavanja. Fotomuzej, arhiv, arhiva, stara fotografija, stare fotografije, istorija, ocuvanje, digitalizacija, skeniranje, obrada fotografije.

Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)
Autor: Miroslav Aleksandrić
Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012

Atelje Mileta Ž. Rajković

Ime i prezime: Mileta Ž. Rajković

Godina rođenja - smrti:

Period aktivnosti: 1881 - 1914

Lokacija: Aleksinac, Srbija 

Atelje

• Aleksinac, ortački M. Ž. Rajković i E. Potić (oko 1881.^[238])
• Aleksinac^{[120], [1403], [1404], [1643], [2133]} (od osamdesetih godina XIX veka do oko 1914.).^[38]

Biografija

• Na karton - podlozi ortačkog^{[238], [239]}, a kasnije i na početku Rajkovićevog rada u samostalnom ateljeu^{[240], [841], [1389]}, primetno je odsustvo isticanja sedišta u kome deluje radnja, što govori o tadašnjoj privremenosti i mogućem putujećem karakteru posla
• U prelaznom periodu, koristio je karton - podlogu ortačke firme, uz precrtavanje mastilom imena Potić^[841]
• Kada se samostalna radnja Rajkovića ustalila u Aleksincu, nadalje ne propušta da štampa mesto rada na kartonu - podlozi (u raznim bojama), gde je revers ukrašen sa anđelom koji drži fotografski aparat i sa tri medalje^{[241], [538], [539], [540]}
• Atelje sa uglednom klijentelom: Tihomir R. Đorđević, etnolog^[536], Jovan N. Tomić, istoričar^[537], Dimitrije Marković, glumac^[935], sveštenstvo^[1389]...
• Grupne fotografije rad Milete Rajkovića izvanredno su vešto režirane, ali sa merom deluju veoma živo^[1]
• Hrabro se upuštao u za ono vreme komplikovane situacije, npr. snimci: „Dva gospodina na konjima”^[258], „Grupa za trpezom u polju”^[1787], „Vodopada Ripljanka”^[3147], „Grupa na obali jezera (u Soko Banji)”^[723]...
• Fotografiše objekte: „Spomenik na Rujevcu”^[73], „Kupatilo u Aleksinačkoj Banji”^[236], „Kuća u kojoj održan sastanak knezova”^[3144], „Sreska kuća u Aleksinačkoj Banji”^[237], „Rimski spomenik u Rutevcu”^[3146]...
• Mileta Ž. Rajković je izdavač razglednica Aleksinca^{[38], [724], [3185]} i Soko Banje^[2381], a njegove fotogafije su korišćene i kao predložak za štampu razglednica drugih izdavača^[3145]
• Radio je u Soko Banji po svemu sudeći kao sezonski fotograf^{[236], [237], [242], [2381]}, a kao putujući u Zaječaru^[3148]
• Pri kraju radnog veka sve češće angažuje fotografske pomoćnike, kojima je nudio čak polovinu zarade^[1650]
• Učesnik Timočke bune, zbog čega je 1883. godine pred prekim sudom u Zaječaru osuđen na pet godina robije u lakom okovu^[139]
• O ortaku E. Potiću nema podataka, nepoznatog je i imena. Postavlja se pitanje da li je on Miletu Rajkovića obučio fotografijom, ili naprotiv, uopšte nije bio fotograf, već finansijer posla ?
• Izvesni Rajković radio je (1862 - 1866.) kao fotograf u Budimpešti^[2208], a u toku Drugog svetskog rata u Beogradu ul. Prokupačka br. 10 deluje firma „Foto Rajković”.^[2974]

Tehnika

• Koristio je braon toner, ferlauf^{[539], [2238]} i majolik tehnike^{[238], [540], [841]}, a izrađivao je i tabloe (firmu je ispisivao rukom)^[725]

Rekvizitorijum

• Za snimanja na terenu, npr. svadbe, upotrebljavao je oslikanu pozadinu, manju podnu prostirku, čak i stilske stolice...^[538]
• Rekvizitorijum aleksinačkog ateljea: podna prostirka, neutralna i oslikana pozadina (stubovi sa lozicom, portijera...), stolica, ograda od oblica^{[540], [1735], [1736]}...

Karton-podloga označavanje

• Bernhard Wachtl, A. Moll ... / Wien
• Inostrane i domaće štamparije u varijanti sečeni karton,sa upotrebom štambilja i rukom pisanom firmom

Firma: Фотографија Е. Потића и М. Ж. Раиковића^{[238], [239]}, Фотографија М. Ж. Рајковића^[1389], Фотографија М. Ж.. Рајковића у Алексинцу^{[241], [538]}, Милета Ж. Рајковић сликар Алексинац (štambilј)^{[73], [236], [237], [723]}, М. Ж. Рајковић фотограф^[725]...