FotoMuzej, Virtuelni muzej srpske i svetske fotografije. Udruženje za prikupljanje i prezentaciju istorijske građe FotoMuzej ima za cilj podizanje svesti značaja fotografije kao dokumenta i načina umetničkog izražavanja. Fotomuzej, arhiv, arhiva, stara fotografija, stare fotografije, istorija, ocuvanje, digitalizacija, skeniranje, obrada fotografije.

Izvor podataka:
Autor:
Izdavač: , ; Godina izdanja:

Atelje Petar M. Aranđelović

Ime i prezime: Petar M. Aranđelović

Godina rođenja - smrti: 1846 - 1905

Period aktivnosti: 1872 - 1899

Lokacija: Niš, Srbija 

Atelje

• Beograd (oko 1872.), sedište: na placu Jovana Veljkovića, penzionisanog savetnika, do Ajduk Veljka, ili sproću kafane „Ruski car”^{[1678], [1895]}
• Paraćin (oko 1878.^{[2644], [2780]}, moguće i ranije)
• Niš^{[1403], [1404], [1643], [2133]} (1878 - 1905.^[2644]), sedište: 1. ili  2. na licu Poštanske ulice - Muftijski sokak^[2704]
• Niš, ortački P. Aranđelović i J. Guelmino^[2489] (osamdesete godine XIX veka)
• Niš, ortački P. Aranđelović i S. Dimitrijević (oko 1896.)^[2644]
• Skoplje / Uskub^[2566] (oko 1896.^[2546] / 1899.^[702]).

Biografija

• Rođen u Beogradu, otac Milan, majka Savka^[2644]. Oženjen Persidom^[2644], ili Marijom^[2853] (druga žena?)
• U prestonici je delovao kraći vremenski period. Beogradski atelje najpre (1872.) izdaje u zakup Stevanu Đanoviću iz Vršca^[1678], da bi ga krajem 1873. godine sud prodao zbog Aranđelovićevih dugova^[1895]
• Ističe kao svojevrsnu reklamu da je poreklom Beograđanin^{[545], [2600]}, u to vreme izbegava da navede grad u kome mu je sedište firme, što asocira na putujući rad. I kasnije putuje kao fotograf „po unutrašnjosti i na strani”^[2704]
• Ima indicija da je 1887. godine, opet i to povremeno radio u Beogradu^{[1896], [1897]}
• Kao fotograf iz Paraćina 1878. godine dobio je pasoš za „osvojene” krajeve kako bi tamo prodavao fotografije Milana i Natalije Obrenović, ministara, mitropolita, srpskih i crnogorskih vojskovođa^[2780]
• Prvi je stalni niški fotograf^[1759]. Sedište radnje tokom godina rada po svemu sudeći bilo mu je na više različitih lokacija u Nišu (npr. prodavao je kuću u Jorgovan mali^[2701], pa je i ta adresa jedno od mogućih lokacija ateljea). Radio je i u improvizovanim uslovima (uz upotrebu pozadine u nekom dvorištu, ili na tremu kuće)^[2832]
• Autor je istorijski značajne fotografije „Polaganje zakletve niških zaverenika”^[2644]
• Istaknuti dokumentarist koji je ostvario i zapažene etno - fotografije likova i tipova iz narodnog života^[104]. Poznat je njegov portret „Lovca”^[2671], interpretiran u znaku realizma, na jedan potpuno drugačiji način od oficijelnog portreta tog doba^[161], kao i fotografije „Dete u ljuljki”^[2665] i „Devojka iz Niša”^[2666]
• Dvorski fotograf (od oko 1878.)^[110]. Imao je u ponudi ateljea fotografije kraljevske dinastije Obrenović^{[2308], [ 2312], [2313]}
• Klijentela firme: Đorđe Krstić, slikar^[544], Viktor Čolović, episkop^[545], Stevan Nikšić Lala, slikar^[2670], profesori niške gimnazije^[899], glumci^[898]...
• Bio je jedan od najsposobnijih fotografa svoga vremena^[472]. Sarađivao je sa Feliksom Kanicom^[1]
• Aranđelovićeve prelepe fotografije (panorame Niša, manastira Manasije i doline Nišave) objavljene su u knjizi putopisca Hari de Vinta iz 1907. godine^[2950]
• Pored svakodnevne prakse u ateljeu, svojom kamerom beleži niz fotografija kolorita starog Niša^[1], panorame^[161], manastir Manasiju^[394]... Izdavao je razglednice Niša^{[283], [2601]}, a fotografije su mu korišćene i kao predložak za štampu razglednica drugih izdavača^[2644] (npr. J. Krajnalije^[3235]). Izrađivao je tabloe^[1693]
• Snimio je 1897. godine jednu od prvih medecinskih fotografija u Srbiji^[2477]
• U prostoru Aranđelovićevog niškog ateljea mogla se odjednom fotografisati veća grupa mušterija^{[465], [1801]}
• Angažuje pomoćnike^[2709] - zastupnike (npr. Jozefa Hajna - Dalmatinca, 1894.)^[2704] i obučava šegrte^{[2699], [2702]}
• Za vreme rada u Skoplju delovao je i u Kumanovu kao putujući fotograf^[2546]

Fotografije iz Beograda, Paraćina i ortačkog ateljea Aranđelovića sa Spirom Dimitrijević pravi su rariteti

• Umro je u Nišu gde je i sahranjen na Starom groblju^[2644]. Udova Marija^[2853] nastavila je vođenje ateljea uz pomoć fotografskih pomoćnika (radila je sve do oko 1909.)^[3288] i to pod firmom pokojnog muža. Nadalje ga izdaje, a zakupci su Đorđe J. Zografski (1910.)^[2706], „Amerikanska metarska fotografija”(1911.)^[2707]...
• Beogradske „Večernje novosti”, 1911. godine objavile su u više brojeva, set Aranđelovićevih fotografija devojaka i žena u narodim nošnjama, poznatog „Lovca”^[2855]... (moguće da je te fotografije ustupila udovica Aranđelovića, kao reklamu, ili u kompezaciji za objavljivanje teksta oglasa o izdavanju ateljea)
• U međuratnom periodu pojavljuje se atelje sa firmom „Fotograf P. M. Aranđelovic Skoplje”.^{[2903], [2904]}

Tehnika

• Koristio je braon toner, ferlauf^[466] i majolik^[2498] tehnike i štampane maske (ogledalo u cveću^[1546], lente i venac^[2669]...)

Rekvizitorijum

• Rekvizitorijum niškog ateljea: različiti tepisi^{[465], [467], [469]}, neutralne^{[465], [466]} i oslikane^{[469], [471], [2278], [2667], [2832]} pozadine, portijere^{[465], [470]}, kućne^[465], visokog naslona (i to bar dve vrste)^{[1144], [1569]} i postavljene^[1146] stolice, stočići^{[467], [470]}, postament^{[1145], [1147]}, balustrada^[2668], veštačko cveće i panj^[1212], metalna ograda^[2180], lutka lovačkog psa^[1212]...

Karton-podloga označavanje

• Bernhard Wachtl, K. Krziwanek, Turkel & Steiner... / Wien
• Bečke i domaće štamparije (bez oznake logotipa) u varijanti namenske štampe, kao i sečeni karton sa upotrebom štambilja i rukom pisanom firmom

Firma: ПЕТАР М. АРАНЂЕЛОВИЋ дворски фотограф ниш^[1546], ПЕТАР М. АРАНЂЕЛОВИЋ дворски фотограф & Ј. Ђ. ГУЕЛМИНО⁴⁶⁷, П.М. АРАНЂЕЛОВИЋ НИШ^[470], Петар Аранђеловић сликар СКОПЉЕ^[468]...