FotoMuzej, Virtuelni muzej srpske i svetske fotografije. Udruženje za prikupljanje i prezentaciju istorijske građe FotoMuzej ima za cilj podizanje svesti značaja fotografije kao dokumenta i načina umetničkog izražavanja. Fotomuzej, arhiv, arhiva, stara fotografija, stare fotografije, istorija, ocuvanje, digitalizacija, skeniranje, obrada fotografije.

Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)
Autor: Miroslav Aleksandrić
Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012

Atelje Aleksa Mijović

Ime i prezime: Aleksa Mijović

Godina rođenja - smrti:

Period aktivnosti: 1873 - 1894

Lokacija: Kragujevac, Srbija 

Atelje

• Kragujevac (oko 1873^[147] - 1894.^[148])
• Kragujevac ortački Klar i Mijović (oko 1879.).^[3270]

Biografija

• Najraniji Mijovićevi snimci napravljeni su pod otvorenim nebom (iz tog perioda poznati su portreti sedeće figure trgovaca Obradinovića i Gođevca^[146])
• Na ranim fotografijama često ne ističe mesto rada, već se potpisuje samo kao Kragujevčanin^{[310], [1369]}, što govori da je u to doba pretežno poslovao u improvizovanom ateljeu, ili kao putujući fotograf
• Kada je izgradio atelje u Kragujevcu, Mijović i dalje deluje na terenu, o čemu svedoči niz fotografija gde mušterije stoje na „goloj” zemlji, ispred razapete neutralne pozadine^{[851], [852], [855]}
• Ima navoda da je u jednom kraćem periodu imao atelje u Valjevu, ili je radio kao putujuću fotograf^[25]. Takođe, ima indicija da je oko 1870. godine delovao u Jagodini^[310]
• Protokolisan je Mijovićev boravak u Beogradu 1886.^[1953], a moguće da je tada i odradio poneki posao
• Kragujevački atelje Mijovića već 1877. godine potrebuje pomoćnika^[1954] (plata 80 dukata godišnje)^[1955]
• Klijentela: akademik Pantelija S. Srećković^[554], profesor Dobra Ružić^[3270], oficirski kor^[2502] (npr. Radomir Putnik^[146], Ljubomir Uzun - Mirković^[2136])...
• Jedan od retkih fotografa u unutrašnjosti Srbije koji se isticao likovnim kvalitetima svijih radova^[1]
• Bavio se povremeno i trgovinom foto - opreme^[61]
• Mijović je malo davao na spoljašni sjaj, a kvalitetu njegovih fotografija više je doprinosilo njegovo znanje upotrebe svetlosti i odabira tačke snimanja, nego luksuzni elementi dekora^[146]

Tehnika

• Koristio je braon toner^[852], kao i ferlauf^[849], majolik^[850] i bombe^[146] tehnike. Ručno koloriše fotografije^[2934]

Rekvizitorijum

• Jedna fotelja^[850], kao i pozadina sa islikanim zidom koja pri dnu ima svetle „gipsane” ukrase, sreće se i na snimcima iz ateljea E. Klara, a i jedan od reversa kartonske podloge je gotovo istovetan u oba ateljea^[146]. Fotelja smeštena napolju ispred sivog platna seli se u unutrašnjost, najpre na pod od cigala, preko koga dolazi zatim prostirka od grubog platna i tek docnije pravi tepih. Sivu pozadinu Mijović upotrebljava i kasnije u ateljeu, a od oslikanih su karakteristične ona sa stepeništem u parku, zatim sa naslikanom ogradom i karijatidom i ona sa naslikanom portijerom iza koje se vidi park^[146]. Od ostalih scenskih rekvizita koristio je: stočić, balustradu, dekor od rustičnih drvenih oblica, stolice^[146]...

Karton-podloga označavanje

• Bečke, ili domaće štamparije bez oznake logotipa, u varijanti namenske štampe firme

Firma: Фотографија Аца Мијовић Крагујевчанин^[310], Фотографија А. МИЈОВИЋА КРАГУЈЕВАЦ^[850], Фотографија Алексе Мијовића Крагујебчанина^{[853], [854]}, Fotografie A. Mijovits Kragujevatz^[1370], Фоmографска Раgионица А. Мијовића из Крагујевца^[1368], Фоmосраорија КЛАРА&МЦЈОВЦНА Крагујеваy^[3270]...