Železničar Milivoje sa suprugom latinkom (autor Martinović)

Vlasnik: Miroslav Aleksandrić, Id: 1495

Naziv ateljea

Snimnjena u periodu

  • 1912 - 1918

Enterijer / Eksterijer

  • Eksterijer

Tehnika

  • Želatinski postupak (od 1871)

Format

  • 108x165 mm (Kabinet)

Očuvanost originala

  • oštećeno

Lokacija originala

  • Privatna kolekcija

Vrednost originala

povratak na listu ateljea povratak na listu ateljea

Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)
Autor: Miroslav Aleksandrić
Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012

Atelje Braća T. Martinović

Ime i prezime: T. Martinović

Godina rođenja - smrti:

Period aktivnosti: 1902 - 1915

Lokacija: Šabac, Srbija 

Atelje

  • Šabac (oko 1902[2880]- 1907.[342]), sedište: 1. preko puta Okružnog načelstva[1537], 2. „na nestalnom mestu”[3251]
  • Požarevac[2181] (oko 1906.[16], 1908.[2589] i 1911.[84]), sedište: moguće samo privremeno
  • Mladenovac (oko 1909.[1542] i 1913[1598] - 1915.[1540], [1541]), sedište: Glavna ulica[86], ili u dvorištu kafane „Kasina”, prema Žitnom trgu[122]
  • Smederevska Palanka (oko 1910[2662] - 1913.[1474], sa pekidima[2891], [2894]), sedište: moguće samo privremeno.


Biografija

  • Navode za sebe nadimak „Požarevljani”[1539]. Majka Rakila[86] i otac Tasa Martinović, zemljoradnik (umro je pre 1893. godine)[3289]. Poznata su nam imena dva brata fotografa Jeremija (1879[89] - 1917[89]) i Ilija T. Martinović[2770], tu je i brat Milan krojač[2882], sestra Mileva[2877]...
  • Sa Dušanom M. Živojinovićem, inače zetom (Mileva je prva Dušanova žena)[2877], bili su na početku fotografske karijere u nekoj vrsti podređenog ortakluka[1289] (firma se vodila na Živojinovića), a braći je pripadao teži deo posla, odnosno rad na terenu[83]. Od Živojinovića su moguće i naučili zanat
  • Imajući u vidu da su braća skoro stalno isticali samo zajedničku firmu[2770] (često bez navođenja mesta rada ateljea, što govori i o putujućem radu)[1539], [2340] teško je utvrditi gde je i kada koji od braće delovao[2770]
  • Prvi samostalni posao su započeli u Šapcu (znamo da se Jeremija tamo preselio sa porodicom)[2880]
  • Dok su imali atelje u Šapcu, povremeno su (oko 1907.) prihvatali poslove u Loznici[342], a radili su i sezonski (oko 1906.) u Banji Koviljači kao banjski fotografi[1538]
  • Jeremija konkuriše (1908.) za posao fotografa Antrop. odeljenja u Požarevca[2589], kao građanin tog grada
  • Braća Martinović su prvi (od oko 1909.) stalni mladenovački fotografi[2770]. Pouzdano se zna da je u Mladenovcu radio Jeremija[91], jer mu je tu živela i porodica[122]
  • Nemamo saznanja da su za vreme rada u Smederevskoj Palanci dali da se izradi i potom koristili štambilj, gde je to mesto istaknuto kao sedište firme. Iz „palanačkog“ perioda od značaja su fotografije „Doček ranjenika u Mladenovcu“[3125], „Povratak iz rata 1912 - 13.“[1474] i „Markovački razbojnici“[2662]
  • Klijentela: Tihomir Đorđević, akademik[2582], Antonije Lazić, bankar[1542], Marinko Maričić, predsednik opštine[2143], osoblje Vojne bolnice u Mladenovcu[2384]...
  • Putujući su fotografi u Žagubici[2340], Velikoj Plani[2648], [3096], Cerovcu[2654], Oreovici[2661], Markovcu[2662], Vodici, Kovačevcu, Kolarima[2619], Trnovču[2863], Natalincima[2635], Porodinu[2892], Aleksandrovcu (požarevačkom)[2893], Lapovu[3109], Petrovcu na Mlavi[1476]...
  • Fotografi - saradnici novina „Mali žurnal”[2620], [2624], [2641], „Večernje novosti”[2863], [2891], [2894] i „Balkan”[3109]
  • U Mladenovcu posebnim štambiljom označavaju godinu fotografisanja (1913.[1598], 1914.[2385] i 1915.[2142])
  • Za vreme balkanskih ratova i prvih godina do okupacije u toku Prvog svetskog rata, atelje Martinovića, u Mladenovcu i okolini, načinio je brojne fotografije vojnika i oficira srpske vojske[1540], [1598], [2142], [2384], [2385], [3217]
  • Jeremija je učesnik Prvog svetskog i balkanskih ratova[90], kada je i oboleo od tuberkoloze pluća. Od posledica bolesti umro je u Mladenovcu 25. 4. 1917.[91], gde je i sahranjen na starom gradskom groblju[89]
  • Supruga Milojka sa ćerkom Gorom jedan kraći period nastavila rad mladenovačkog ateljea.[122]


Tehnika

  • Braća Martinović koristila su braon toner[2384], ferlauf[1536], [1543] i majolik[2760] tehnike, kao i maske (okvir ogledala)[1535]


Rekvizitorijum

  • Šabački atelje deluje u relativno uređenom prostoru sa oslikanom pozadinom, balustradom, stolicom, postamentom[1534], [1543], [2328]...
  • Mladenovački atelje je više improvizovan prostor (očigledno dvorišni, pored neke kuće, jer se u kadru vidi deo oluka) sa ćilimom, oslikanom pozadinom i stolicama[1542]...
  • I u slučajevima kada su fotografisali van postavke ateljea, braća Martinović često su u radu koristili bar deo scenskih rekvizita (pozadine, balustradu...)[342], [1538], [1540], [1598], [2142]


Karton-podloga označavanje

  • Bečke, ili domaće štamparije bez oznake logotipa, u varijanti suvenir, sečeni karton (ponekad sa tekstom u zlatotisku), kao i foto - papir (u formi dopisne karte), sve sa upotrebom štambilja firme

Firma: ФОТОГРАФСКИ АТЕЉЕ БРАЋЕ Т. МАРТИНОВИЋА ПОЖАРЕВЉАНИ ФОТОГРАФИ ШАПЦА[1535], БРАЋЕ Т. МАРТИНОВИЋА ПОЖАРЕВЉАНИ ФОТОГРАФ[1540]...


povratak na listu ateljea povratak na listu ateljea

Ako želite da se Vaša fotografija nađe u FotoMuzeju i pomognete rastu i razvoju naše društvene mreže, možete nam je poslati na procenu na E-mail adresu: office@fotomuzej.com. Fotografije koje šaljete moraju biti u JPG formatu veličine do 300kb, za slučaj da ih imate više. Naš stručni tim će u najkraćem roku izvršiti procenu Vaših fotografija i poslati Vam odgovor.

Molimo Vas da sve fotografije koje nam budete poslali sadržajno budu primerene. U protivnom zadržavamo pravo da Vas isključimo iz naše društvene mreže, i zabranimo bilo kakve privilegije na sajtu.