FotoMuzej, Virtuelni muzej srpske i svetske fotografije. Udruženje za prikupljanje i prezentaciju istorijske građe FotoMuzej ima za cilj podizanje svesti značaja fotografije kao dokumenta i načina umetničkog izražavanja. Fotomuzej, arhiv, arhiva, stara fotografija, stare fotografije, istorija, ocuvanje, digitalizacija, skeniranje, obrada fotografije.

Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)
Autor: Miroslav Aleksandrić
Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012

Atelje Aleksandar - Aleksa Englezović

Ime i prezime: Aleksandar Aleksa Englezović

Godina rođenja - smrti:

Period aktivnosti: 1901 - 1915

Lokacija: Leskovac, Srbija 

Atelje

• Leskovac, ortački sa bratom Veljom Englezovićem (oko 1901 - 1915.)^[2418], iako se u početku rada pojavljuje samo Aleksini štambilji, dok su nadalje sa razvojem posla braća koristila u radu svako svoj štambilj za označavanje firme^{[125], [325]}, sedište: Svetoilijska.^[1075]

Biografija

• Nadimak Aleksa^[325]. Potiče iz trgovačke porodice^[1285]
• Braća su u fotografski posao navodno ušli kao samouki^[1286]. U početku su imali mali broj mušterija, pre svega zbog konzervativnog shvatanja i straha sredine u kojoj su živeli od fotografije kao medija^[1286]
• Neko od braće Englezović išao je u Nemačku na fotografsku obuku^[1286], shodno običajima verovatno je to bio stariji brat Aleksandar, koji je stečeno znanje po povratku u Srbiju preneo na mlađeg Velimira^[2418]. Atelje Englezović je porodični posao, u kome su se, uz rad pored braće Alekse i Veljka, najpe obučili, a posle i radili kao fotografski pomoćnici članovi uže porodice^[2418] (sestra Zagorka posle smrti braće nastavlja delovanje firme)^[1285]. Zbog potrebe posla (1912.) Aleksa oglašava da traži pomoćnika - retušera^[3114]
• Aleksa Englezović je snimao kako u uslovima uređenog ateljea^[327], tako i na otvorenom prostoru^[325]
• Braća Englezović 1912. godine odlaze u Balkanske ratove, a posao preuzima Zagorka, koja je tako izdržavala celu porodicu (sebe, tri sestre, oca, a i braću na frontu pomaže)^[1286]. Za označavanje firme koristila je štambilje odsutne braće^[2418], ili je jednostavno izbegavala da navede ko je autor fotografije^[2722]
• Aleksa i Veljko Englezović rade ponovo zajedno i to nakratko uoči Prvog svetskog rata^[2418]
• Zgrada njihovog ateljea od drveta, sa zastakljenim krovom i velikim prozorima, sagrađena je oko 1903. godine^[1287] i korišćena je do 1923. godine, kada je ozidan nov atelje „Englezović”^[1286] (radove na novom objektu moguće da su započela još braća ortački, Veljko gotovo sigurno, dok je iste okončala Zagorka)
• Aleksandra ubijaju Bugari 1915. godine, dok Velimir beži za Solun^[1286], pa posao u radnji ponovo preuzima Zagorka Englezović (kasnije udata Mladenović).^{[324], [1286]}

Tehnika

Rekvizitorijum

• U poslu su braća najpre koristila foto - aparat pločaš, sa 6 ploča formata 9x12 cm^[1286], uz minimalnu upotrebu scenskih rekvizita (oslikana trodelna pozadina, šarena podna prostirka okrugli stočić prekriven sa bar dva različita stolnjaka (jedan taman sa jedva vidljivih diskretnim šarama i drugi sa svetlom cvetnim šarom), manja drvena klupa svetlih boja, obične kućne stolice...)^[2418]

Karton-podloga označavanje

• Inostrane, ili domaće štamparije (bez logotipa) u varijanti suvenir i sečeni karton sa upotrebom štambilja

Firma: АЛЕКСА ЕНГЛЕЗОВИЋ *ФОТОГРАФ* - ЛЕСКОВАЦ^[325], МОДЕРНА ФОТОГРАФИЈА АЛЕКСЕ ЕНГЛЕЗОВИЋА *ЛЕСКОВАЦ*^[2112]...