povratak na listu ateljea povratak na listu ateljea

Izvor podataka: Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860-1918 (period kartonki)
Autor: Miroslav Aleksandrić
Izdavač: FotoMuzej, Beograd; Godina izdanja: 2012

Atelje Aleksandar K. Đinovski

Ime i prezime: Aleksandar K. Đinovski

Godina rođenja - smrti: 1841 - 1894

Period aktivnosti:

Lokacija: Vranje, Srbija 

Fotografije iz ateljea ...

Atelje

  • Vranje (od kraja sedamdesetih godina XIX veka[1] do oko 1888.[887])
  • Podgorica[2362] (oko 1891.[1531] i par godina ranije i kasnije).


Biografija

  • Otac Krsta, učitelj, majka Ekaterina[2362]. Potiče iz porodice (braća Panajot, Vasilije i Teofil)[887], [2362] ikonorezaca i slikara[887], [2256]. Štampao je na reversnim stranama svojih fotografija da je rodom „od Galičnik”[1390], [1530], odakle je inače porodica Đinovski morala pobeći zbog krvne osvete[2256]
  • U nazivu firme ponekad ističe da je fotograf u Makedoniji i Staroj Srbiji311, bez navođenja mesta delovanja, što govori o putujućem radu ateljea. Na pojedinim fotografijama u kadru se vidi „gola” zemlja (uz upotrebu običnog platna - čaršava kao pozadine) što takođe asocira na putujući rad[1390]
  • Atelje u Vranju je u stvari samo daskama ograđen (sa tri strane) prostor u nekom dvorištu[2298]
  • Snimio je seriju fotografija iz okoline Vranja[1]. Poznate su i njegove fotografije veduta sa juga Srbije (Predejane[400], Džep[401] ...)
  • Pojedine fotografije (npr. pominjani Džep) korišćene kao predložak za razglednice drugih izdavača[1532]
  • Fotografije Aleksandra Đinovskog sa motivima Galičnika, Spiridon Gopčević upotrebio je za ilustraciju svoje knjige „Makedoniija i Stara Srbija” (knjiga je štampana u Beču 1890. godine)[2257]
  • Fotografiše vojsku[2298], ali i građane Vranja (npr. grupa obućara u radionici)[2020]...
  • Aktivno je učestvovao u društvenom životu Vranja svog doba[1905]
  • Među prvima u Srbiji uštampavao je godinu izrade fotografije na kartonu - podlozi[1]. Kao zanimljivost treba spomenuti da je između ostalog na kartonu štampao i crtež lengera sa natpisom „nadežda”[1721]
  • Posle smrti roditelja (Ekaterina umire 1887. godine, a Krsta 1888.) i brata Panajota, porodica se seli u Podgoricu[887], gde kupuju kuću u Balšićevoj ulici[2256]. Nadalje, Aleksandru fotografija verovatno nije više glavno zanimanje, ili je to samo povremeno (u Crnoj Gori u nazivu firme ne ističe mesto delovanja, iako snima u relativno uređenim uslovima ateljea[1531], [2260]). Porodica se u to vreme bavi pre svega ikonopisom[2256]. Ima više podataka da su braća Đinovski iz sela Galičnik iz okoline Debra, osamdesetih i devedesetih godina XIX veka, u nekolicini crkava u Crnoj Gori uradili ikonostase[1595], [1596], [2256]
  • Izvesni Toma Đinovski iz Galičnika (1923.) je fotograf - saradnik novina „Ilustrovani list”.[3156]


Tehnika

  • Koristio je majolik tehniku i braon toner[2258], [ 2692]


Rekvizitorijum

  • Rekvizitorijum ateljea u Vranju skroman: neutralna pozadina i podna prostirka, stočić sa šarenim stolnjakom, obične stolice[1721], [1777], [2259]... U Podgorici je koristio ćilim za podnu prostirku, kao i oslikanu pozadinu (pejzaž sa velikim drvetom)[2260]


Karton-podloga označavanje

  • K. Krziwanek.... / Wien
  • Bečke štamparije (bez logotipa) u varijanti namenske štampe,kao i suvenir sa upotrebom štambilja firme

Firma: ФОТОГРАФ АЛЕКСАНДР К. ЂИНОВСКИ у ВРАЊИ СРБИЈА[1390], [1530], ФОТОГРАФ АЛЕКСАНДР К. ЂИНОВСКИ У МАКЕДОНИЈИ И СТАРОЈ СРБИЈИ[311], АЛЕКСАНДР К. ЂИНОВСКИ у ВРАЊИ СЛИКАР СРБИЈА[1777], А.К.Ђиновски[1531]...


povratak na listu ateljea povratak na listu ateljea